Неколико разлога да се не качите са децом

children-holding-hands-sm

1) Мала девојчица је причала са својом учитељицом о китовима. Учитељица је тврдила да је физички немогуће да кит прогута човека зато што је, без обзира што је кит тако велики, његово ждрело веома мало. Девојчица је упорно тврдила да је Јону прогутао кит. Иритирана, учитељица је поновила да кит не може да прогута човека јер је то физички немогуће.

Девојчица рече:
– Е, кад одем у рај, питаћу Јону!

Учитељица је упита:
– А, шта ако је Јона отишао у пакао?

Девојчица одговори:
– Онда га Ви питајте.

2) На часу ликовног учитељица је задала деци да нацртају нешто по слободном избору. Повремено је прошетала да види сваки дечји рад.
Кад је дошла до једне девојчице која је посебно вредно радила, упита је шта то црта.

Девојчица одговори:
– Цртам Бога.

Учитељица застаде и рече:
– Али, нико не зна како Бог изгледа.

Не дижући главу са свог цртежа девојчица одговори:
– Знаћете за неки минут.

3) Деца су у кафетерији католичке основне школе чекала у реду за ручак. На почетку линије је био велики послужавник са јабукама.

Часна сестра је написала на цедуљи:
– Узми само једну. Бог нас гледа.

На другом крају линије, налазио се велики послужавник са чоколадним колачима. Ту је била и цедуља написана дечјим рукописом:
– Узми колико хоћеш. Бог гледа на јабуке!

4) Једног дана мала девојчица је седела и гледала своју мајку како пере судове у судопери. Приметила је да мајка има неколико седих власи у иначе тамној коси. Погледала је мајку и радознало упитала:
– Зашто су ти неке длаке беле?

Мајка јој је одговорила:
– Па, сваки пут кад ти урадиш нешто лоше и ја због тога будем тужна и плачем, једна моја длака побели.

Девојчица је неко време размишљала о ономе што јој је мајка рекла, а затим упита:
– Мама, а како то да је сва бакина коса седа?

5) Учитељица је причала о циркулацији крви у организму. Покушавајући да појасни ствари, рече:
– Видите децо, кад ја дубим на глави, моја крв, као што знате јурне у главу и ја постанем црвена у лицу.
– Да, – потврдио је разред.
– А, зашто, онда када ја стојим нормално, крв не јурне у моја стопала?
Један ђак је одговорио: – Зато што Ваша стопала нису празна.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s